On Sat, 17 Nov 2007 23:02:21 +0100, Miroslav Zubcic wrote:
>> Svakog čuda za tri dana dosta. Ako pod kontroliranim uvjetima pustim u
>> promet i ispušem neku stvar, ona prestaje biti problem i postaje nešto
>> normalno. To je ono što mislim pod normalizacijom situacije, izvadiš mine
>> iz minskog polja i dobiješ polje.
> 
> Problem je što neki uživaju i u samom razminiravanju. Pače, temeljito.

Imam dojam da je to uživanje zapravo jako ograničeno. Većina onih koji vele
da uživaju u takvim stvarima se zapravo malo rasula na sam spomen. Pa pogle
Felixa, kad bi njega slušao što priča o svojem stanju stekao bi dojam da mu
je super i sve je pod kontrolom, a zapravo je tako razjeban da nije u
stanju sudjelovati u jednostavnom razgovoru, mozak baj baj.

>> liniji, meni je trebalo vremena dok sam si sve to posložio i vidio što je
>> ispravno. 
> 
> Tja ako su se svi u quorumu usuglasili kod tebe, šta fali jel.
> 
> BTW, bi li "pustio" bilo koju od njih da ima recimo tzv. "avanturu" ili
> da ti kćer (if any) ima 2 dečka? Da recimo univerzaliziraš tu slobodu?

Ne znam ti ja ništa o nikakvoj univerzalnosti. Postoje konkretni ljudi i
konkretne situacije, i jedino o tome mogu govoriti. Nisam ja u poligamnom
braku zato što smatram da je to za sve dobro, nego zato što je za konkretne
uključene dobro. Bi li nešto drugo bilo dobro, to bi ovisilo o tome kakvo
je to drugo. Lako je napamet pametovati, ali to obično padne u vodu kad
vidiš konkretnu situaciju. Recimo moja situacija je da sam ja poligaman a
moje cure su monogamne. Moglo je biti obrnuto, recimo da sam ja monogaman a
moja žena poligamna. Meni bi to isto bilo OK, zato što moja žena sigurno ne
bi dovela budalu u kuću, jer je ona sveta osoba s profinjenim ukusom. 

-- 
http://www.danijel.org/