-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA512

On 06/19/2011 10:40 AM, Hans Wolfenstein wrote:
> 
> Možeš se roditi s tom predispozicijom, možeš pasti pod psihološkim
> pritiskom (zatvori, medijsko uvjeravanje), možeš sam uzimati horomone,
> možeš imati kombinaciju više faktora.
> 
> Na kraju ostaje smo jedna činjenica. Poremećaj. Koliko god vikao,
> skakako, mahao cvijećem i sarenom zastavom, koliko god ti bili skloni
> zakon i društvo, koliko god uklanjali dokaze, izrugivali znanstvenike,
> provocirali javno - ostaje samo jedna činjenica. Homoseksualnost je
> poremećaj.

Slažem se, ali što sad s tim? Kratkovidnost je poremećaj, dijabetes je
poremećaj, astma je poremećaj. Koliko ja vidim, s jedne strane postoje
oni koji bi homoseksualnost definirali kao bolest zato da homoseksualce
mogu "liječiti" tako što će ih zatvoriti u nekakvu ludnicu ili konclogor
i baciti ključ, a s druge strane postoje oni koji homoseksualnost
smatraju normalnim stanjem. Rekao bih da je i jedno i drugo loše, i da
je potrebno naći nekakvu srednju stazu kompromisa. Homoseksualnost bi
trebalo istovremeno gledati kao poremećaj, ali taj poremećaj
destigmatizirati. Većina ljudi ima ovakav ili onakav poremećaj, valjda
ne postoji nitko bez nekakvog genetskog defekta. Jedni su skloni
debljanju, drugi imaju predispozicije za dijabetes, treći imaju
predispozicije za rak, četvrti za shizofreniju, peti za ovisnost o
drogama, šesti za nasilničko ponašanje, sedmi za ćelavost, itd. Dakle
ono što ja tu vidim kao problem je što se pravi polarizacija na
poremećene homoseksualce i "normalne i zdrave", a zapravo se radi o tome
da su svi poremećeni na neki način. Uostalom lik koji se potpisuje sa
zli zec sebe smatra normalnom osobom a druge poremećenima, tako da se ne
bih previše oslanjao na koncept "normalnog".

Ja sam trenutno u nekakvoj sivoj zoni po pitanju homoseksualaca: s jedne
strane smatram da je posve neetično homoseksualce maltretirati ili na
bilo koji negativan način izdvajati u društvu, i da ih treba pustiti na
miru i stvoriti im pravni okvir u kojem mogu normalno funkcionirati u
obiteljskim zajednicama, ukoliko je njima uopće stalo do obiteljskih
zajednica, što smatram upitnim na temelju uvida u njihovo ekstremno
promiskuitetno ponašanje. S druge strane, smatram da bi bilo pogrešno
homoseksualnost gledati kao normalno stanje, jer ćemo onda doista imati
problem kad se jave druge parafilije i zatraže da se i njih proglasi
normalnima. Ali činjenica je da nenormalni i bolesni ljudi imaju pravo
uspostavljati obiteljske zajednice. Ako je to moguće slijepima,
gluhonijemima, paraplegičarima i sličnima, bilo bi apsolutno neetično
takvu mogućnost zatvoriti homoseksualcima, i zbog toga bih ja predložio
transformiranje pravnog koncepta obiteljske zajednice na takav način da
obuhvati bitno širi raspon mogućnosti od klasične bračne zajednice, kako
bi se obuhvatile i pravno regulirale stvari poput homoseksualnih
brakova, biseksualnih brakova s više od dvije uključene osobe, i
poligamnih brakova. Sviđalo se nekome ili ne, takve obiteljske zajednice
postoje već i sada, i stvar je samo u tome kako ih pravno definirati.

- -- 
http://www.danijel.org/
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----

iEYEAREKAAYFAk39wL4ACgkQU8G6/NHezOcShwCfYlrU7poUbX6lt5u4JqDJ++Ty
2cwAn2RGiAxyLWwravy4x9rRG6d4JE8S
=Jgwd
-----END PGP SIGNATURE-----