-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1

On 11/09/2010 12:17 PM, Siniša Knežević wrote:
> približna. Iako sam tehničke struke nisam se usudio komentirati taj članak 
> osim u kontekstu stava da bi se sada religija, napose kršćanstvo, trebalo 
> preispitati priču o kreatoru. Očito se čovjek primakao nekim božjim 
> poslovima pa u najmanju ruku kršćanski bog dobiva kolege.

Ne bih išao toliko daleko. Stvar je u tome da postoji ogromni raskorak
između ljudi koji znaju što je kvarkovsko-gluonska plazma, i ljudi koji
nisu sigurni jel to ima veze s plazma ekranima ili krvnom plazmom, a za
veliki prasak misle da je to kad te netko gadno prasne, dakle glupi su
ko kurac, a najgore je kad takvi debili pokušavaju biti duhoviti, pa
dobiješ nekakve trashere koji se kakti sa svega ironično sprdaju a kad
vidiš iz koje pozicije i s kakvim sadržajem glave, dođe ti da plačeš od
muke. Glupi su kao krava kad pase travu, ali za razliku od krave nisu
dobroćudni, nego su nešto kao glupa krava koja pokušava ispasti faca
radeći nekakva patetična sranja tipa pjevanja hip-hopa na karaoke.

Da se vratimo na sam collider, stvar nije nužno bezopasna. Fizičari idu
iz premise da visokoenergetski eventi koje oni kreiraju imaju presedan u
visokoenergetskim kozmičkim zrakama[1] koje su detektirane, ali ja nisam
baš siguran da je takav racional ispravan.

Naime, imam dojam da bi neka ljepša verzija teorije bozonskih struna
vjerojatno bila bliže GUT-u nego pokušaji ekstenzije standardnog modela.
Ukoliko je tako, teorija o Big Bangu kao ekspanziji iz singulariteta u
klasičnom smislu prestaje važiti, i bitno je realističnije big bang
opisati kao neku vrstu disbalansa u energiji vakuuma[2], odnosno
čestičnu fontanu, umjesto kao eksploziju beskonačno masivnog točkastog
entiteta.

To znači da nema nikakvog razloga zašto naš svemir ne bi bio samo
lokalna pojava unutar šireg svemira, a isto tako nema razloga zašto se
unutar našeg svemira ne bi mogle ponoviti okolnosti koje su dovele do
nastanka takve "vakuumske erupcije". Uglavnom, onako iz glave i bez
zadubljivanja u detalje, ukoliko bih očekivao da nešto reproducira takav
event, moji kandidati bi bili:

1) supermasivna crna rupa
2) hiper-razrijeđeni svemir jako udaljen od bilo kakvih masivnih objekata
3) lokalizirana koncentracija velikog iznosa neke sile (npr. jake
nuklearne, gravitacijske ili elektromagnetske)
4) neki oblik kaskadno ekspandirajuće asimetrije na razini
fundamentalnih konstrukata materije

Stavku 1) sam stavio reda radi, zato što je najmanje vjerojatna; crnih
rupa ima koliko hoćeš i ne čini se da rade ikakve evente u *našem*
svemiru. Ostaje mogućnost da spawnaju paralelne svemire ali to zauvijek
izlazi izvan našeg horizonta percepcije.

Stavka 2) je jako spekulativna, i ide iz pozicije da "otvoreni"
svemir[3] na određeni način "nateže" tkanje svemira do točke pucanja na
"najtanjem" dijelu, odnosno stvara uvjete za vakuumsku erupciju unutar
ovog svemira, kao spekulativno suprotan event od crne rupe, koja,
također spekulativno, kreira vakumsku erupciju u nekom para-svemiru. Za
ništa od toga ne postoje dokazi, ali osnove teorije su zdrave.

Stavka 3) je bazirana na teoriji struna i podrazumijeva teoriju
bozonskih struna kao metodu propagiranja zračenja i sila. U teoriji,
dovoljno ekstremni lokalizirani iznos mogao bi izazvati neku vrstu
poremećaja. Također nema nikakvih dokaza, a racional iza teorije je
slabiji nego iza 2), ali o međusobnim odnosima vakuumske energije i
principa propagacije bozona kroz prostor titranjem struna se toliko malo
zna, da nije moguće otpisati postojanje mogućih problema u ekstremnim
uvjetima. Koliko ekstremnim, potpuno je nepoznato. Ukoliko eksplozija
hipernove ne potrga stvar, sumnjam da će ju potrgati akcelerator koji je
u usporedbi s tim kao kad kokica pukne u usporedbi s atomskom bombom.

Stavka 4) je jako spekulativna i podrazumijeva moguće rekombinacije
materijalnih fudamenata (gluoni, kvarkovi i slična sranja) u uvjetima u
kojima se materija po prvi put nakon rane faze svemira nađe u situaciji
da su takvi fundamenti prisutni u slobodnom stanju. Nisam sasvim
siguran, ali rekao bih da čak ni eksplozije supernove i hipernove nisu u
stanju proizvesti kvark-gluon plazmu, i da funkcioniraju na nižoj
energetskoj razini u kojoj samo agregiraju nukleone. Tu bi
akceleratorski event poput ALICE pokusa s kolizijom teških iona mogao
stvoriti uvjete da se materija "ohladi" u drugačijem stanju, dakle da se
stvore stvari poput strangeleta, monopola i sličnih sranja koja bi mogla
pokrenuti lančanu reakciju konverzije sve materije na Zemlji u, što ti
ja znam, strange materiju. Isto tako, to bi moglo stvoriti pojave koje
fizika ne anticipira, recimo pojavu katalitičkog oslobađanja jake
nuklearne sile.

Ukratko, prije godinu dana sam proučio LHC i zaključio da eksperimenti s
kolizijom protona ne bi trebali biti problem, ali eksperimenti s
kolizijom teških iona nisu zajebancija i otvaraju par pitanja na razini
"hmm, ovo bi potencijalno moglo napraviti sranje".

=====
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Ultra-high-energy_cosmic_ray
[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Vacuum_energy
[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Ultimate_fate_of_the_universe#Open_universe

- -- 
http://www.danijel.org/
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: GnuPG v1.4.10 (GNU/Linux)
Comment: Using GnuPG with Mozilla - http://enigmail.mozdev.org/

iEYEARECAAYFAkzaYwIACgkQU8G6/NHezOf+1wCgt7jMIuprurpjqNEF7Jr+GOPd
VDMAnjBwY8MOJB2KKmavo+LcM0yximm9
=mq4e
-----END PGP SIGNATURE-----