-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA512

Suzana Matasic wrote:
> On Fri, 8 Oct 2010 16:54:46 +0200, "borism100"
>  wrote:
> 
>> Staviš fotoaparat kraj gljive i on ju uslika u svim mogućim i nemogućim 
>> pozama i parametrima. I onda prebaciš fotke na kompjuter i pogledaš koja je 
>> najbolja. I gdje je tu umjetnost? Dobro da ne klešeš spomenike, trebalo bi 
>> ti tisuću godina da isklešeš jednog dobrog.
> 
> 
> Puknut ćeš od ljubomore i zavisti.

Lik je nevjerojatni idiot. Taj stupanj neznanja koje lik manifestira
pokazuje da taj naprosto nikad ništa ozbiljno nije radio, ne samo u
fotografiji nego u ničemu. Jednostavno ne znam odakle bih počeo
objašnjavati koliko lik nema pojma.

Recimo, fotografija gljive o kojoj on priča nastala je za vrijeme teškog
pljuska u šumi, ali ono baš teškog, u smislu da ti smoči prednji element
objektiva unutar sekunde ako ga okreneš imalo prema gore. Sve je mokro,
stakla se magle, mrak, radio sam sa ISO 3200 -1EV većinu fotki. Problem
fokusa i dubinske oštrine kod gljiva je ogroman, dakle ne možeš raditi
na velikim otvorima blende zbog toga što će ti dubinska oštrina biti
milimetar a treba ti barem 5cm. Ali ako je 5cm, onda pozadina nije onako
kremasta koliko bi trebala biti, tako da je teško uskladiti bokeh i
oštrinu gljive. Na kraju sam kompromisno išao na visoki ISO i f/8.
Budući da su to ekstremne ISO vrijednosti, ispucao sam i probe na ISO
800 i ISO 400, koje su ispale neoštre zato što su ekspozicije bile
naprosto preduge. Te stvari se naravno snimaju tako što ležiš u blatu i
lišću sa svom opremom, po kiši koja pada kao blesava, dok ti se okular
magli da jedva išta vidiš, i pokušavaš ga povremeno obrisati mokrim
rukavom od košulje, al neš ti koristi. Rezultat je serija slika od kojih
su "sve iste". Naravno da sam nešto slično mogao snimiti i na film, s
ukupno tri klika, i da bi to opet ispalo bolje nego bilo što što bi on
snimio s bilo čim, ali digitalac mi omogućuje da se osiguram od
situacije da pogodim fotku koja je po svemu savršena osim što je malo
pomaknuta zato što sam na ISO 100 slajdu imao 1/4s ekspoziciju.

Razlog zašto ja okidam dosta mikro-različitih verzija je taj što snimam
stvari koje se inače smatraju nemogućima, npr. grana tise koja se ljulja
na vjetru u sumrak u sjeni, iz ruke, u makro području, s blendom f/1.8,
na 85-ici s ekstenderom. Dubinska oštrina toga je otprilike veličina
muhinog oka. Vrlo malo ljudi to uopće tehnički može snimiti, zato što je
fizički zahtjevno - moraš ne disati praktički minutama, biti savršeno
miran, pratiti kretanje onoga što snimaš i uskladiti se s njim, i držati
fokus u dubinskoj oštrini koja je takva da ako aparat makneš centimetar,
više *ništa* ne vidiš. Kad ja to snimam izgleda jednostavno, ali znao
sam dati ljudima svoj makro setup iz zafrkancije: kroz to se ne vidi
*ništa*. Fokusiraš pokretima tijela a ne objektivom. Pokreti disanja su
dovoljni da te tako baca iz fokusa da više ništa ne loviš. Neke stvari
su naprosto *teške* za snimiti. I onda takva serija u raw konverteru
izgleda ovako:
http://www.danijel.org/fileadmin/misc/screenshot_DPP.jpg

A odabrana fotka iz te serije izgleda ovako:
http://www.danijel.org/photo.php?id=890

Iz Mihocijevih lažljivih usta, ispada da to ja nasumično klikam kao
budala dok mi se nešto slučajno ne potrefi, ali stvar je u tome da
"serija" znači hrpu mikro-varijacija. I sad dok ja ovome objasnim zašto,
kako i čemu, jednostavnije je naprosto mu reći da je kretan, a i veće
zadovoljstvo.

- --
http://www.danijel.org/
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: GnuPG v1.4.9 (GNU/Linux)

iEYEAREKAAYFAkyvT7UACgkQU8G6/NHezOeSMgCg8WwXq26yHaau3Bw6HXK26Wn/
ItUAnRI8hKwZARl9cYe/Zj6vmz8b1WnH
=cPo7
-----END PGP SIGNATURE-----